Učenik je odmah uhapšen u školi u Nožanu, severno od burgundskog grada Dižona. Bio je predstavnik đaka u školskom programu protiv maltretiranja, a ove godine je bio nakratko suspendovan zbog ometanja nastave. 
 
Ovakvi smrtonosni napadi su retki u Francuskoj, ali je zabrinutost zbog nasilja u školama sve učestalija. 
 
Predsednik Emanuel Makron je na platformi Iks objavio da je "Francuska u žalosti, a Vlada se mobilisala da suzbije kriminal". 
 
Ministarstvo prosvete je ove godine uvelo provere školskih torbi u nekim školama i ovog proleća je zaplenjeno 186 noževa, a 32 osobe su privedene, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Četrnaestogodišnji učenik nožem ubio školsku radnicu u Francuskoj

Ministarstvo je saopštenju na "Iks" mreži objavilo fotografiju Tunberg u avionu, uz informaciju da je upućena ka Francuskoj, prenosi AP.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/izrael-tvrdi-da-brod-sa-aktivistima-i-gretom-tunberg-nece-stici-do-gaze">Propalestinski aktivisti sa broda "Madlin"</a> koji je pokušao da dopremi humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, među kojima je i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, odvedeni su ranije na aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu, odakle je planirano da u narednim satima <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/aktivisti-koji-su-hteli-da-isporuce-pomoc-gazi-dovedeni-na-aerodrom-radi-deportacije">budu deportovani u matične zemlje.</a>
Kako je saopštilo izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova, oni koji odbiju da potpišu dokumente o deportaciji i napuste Izrael biće izvedeni pred sud, "u skladu sa izraelskim zakonom".
U saopštenju se dodaje da su aktiviste na aerodromu dočekali konzuli iz matičnih zemalja.
Kako je juče objavljeno, izraelska mornarica odvukla je zaplenjenu jedrilicu "Madlin", koja je u organizaciji međunarodne neprofitne organizacije "Koalicija slobodne flotile" (FFC) prevozila 12 propalestinskih aktivista i simboličnu humanitarnu pomoć za Gazu, u izraelsku luku Ašdod, prenosi Al Džazira.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kac-aktivisti-sa-jedrilice-medlin-gledace-video-zapise-zlocina-hamasa-7-oktobra">Izraelski ministar odbrane Izrael Kac</a> izjavio je da će pritvoreni aktivisti, koji su hteli da isporuče pomoć Pojasu Gaze, biti primorani da gledaju video zapise o zločinima palestinske militantne grupe Hamas koji su počinjeni 7. oktobra 2023. godine na jugu Izraela.
Kac je naredio vojsci da prikaže pritvorenim aktivistima koji su pokušali da "ospore izraelsku blokadu Pojasa Gaze", "zastrašujući 43-minutni video snimak", koji prikazuje necenzurisane snimke napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Ističe se da je Kac rekao da je prikladno da Tunberg, koju je nazvao antisemitom, i njeni prijatelji koji podržavaju Hamas, vide tačno ko je "teroristička grupa" koju podržavaju i "u čije ime deluju".
Izvor: Tanjug

Izrael deportovao Gretu Tunberg, upućena u Francusku

Iako presuda suda u Lilu ima mali uticaj na nacionalnu popularnost Le Pen ili na njeno poslaničko mesto u parlamentu, to je još jedan podsetnik na to kako njeni sudski problemi utiču na njenu političku karijeru.
Liderka krajnje desnice i još 24 osobe u martu su proglašeni krivim za zloupotrebu četiri miliona evra sredstava Evropskog parlamenta, kako bi nezakonito finansirali stranačke aktivnosti.
Optuženima u Francuskoj se kazne obično privremeno ukidaju posle žalbe na presudu i tada se vraćaju na pretpostavku nevinosti. Tužioci su, međutim, u slučaju Le Pen tvrdili – a sudije su se složile – da je njeno kršenje zakona toliko teško, da zabrana kandidovanja za javnu funkciju treba da joj bude izrečena odmah, bez obzira na to da li će se žaliti.
Le Pen se žalila na tu odluku i presuda u tom slučaju se očekuje do leta 2026. godine, ali su šanse da je Apelacioni sud poništi male, navodi Politico.
Liderka Nacionalnog okupljanja je najavila da će se žaliti i na današnju odluku suda u Lilu, što znači da će presuda biti suspendovana i da će ona do odluke drugostepenog suda zadržati mandat regionalne odbornice.
Izvor: FoNet

Sud u Lilu oduzeo mandat Marin Le Pen zbog pronevere – sledi žalbeni postupak

Za sada niko nije preuzeo odgovornost.
Na snimku nadzorne kamere kod Spomenika Holokaustu vidi se osoba u crnom kako pred zoru ispisuje grafite.
Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je na društvenoj mreži Iks (X) napisao da je "duboko zgrožen tim gnusnim postupcima usmerenim na jevrejsku zajednicu".
Ministar je u petak tražio pojačanje obezbeđenja jevrejske zajednice tokom praznika Šavuot koji traje od sutra do utorka uveče. On je to objasnio posebno tenzijama na Bliskom istoku i pozvao na "kontinuiranu izuzetnu budnost, naročito na javnim skupovima i verskim mestima".
Naveo je da je "jevrejska zajednica izložena antisemitskim aktima koji predstavljaju više od 60 odsto antireligijskih akata".
Gradonačelnica Pariza An Idalog je takođe osudila te napade i ukazala da "za antisemitizam nema mesta u Parizu ni u Francuskoj".
Francuska je dom najveće jevrejske zajednice u Evropi, a po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj je 2024. godine zabeleženo 1.570 antisemitskih akata.
Izvor: Beta / AFP

Zelena farba bačena u Parizu na Spomenik Holokaustu, sinagoge i restoran

Očekuje se da će zakon biti usvojen i u Senatu, a ankete pokazuju da više od 90 odsto Francuza podržava zakone koji ljudima sa terminalnim bolestima ili beskrajnom patnjom daju pravo na smrt.
Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je glasanje u Narodnoj skupštini „važnim korakom“.
Predlog zakona, koji je usvojen sa 305 glasova za i 199 protiv, predviđa pravo na potpomognuto umiranje svakom građaninu Francuske starijem od 18 godina, koji pati od ozbiljnog ili neizlečivog stanja koje je opasno po život, koje je uznapredovalo ili terminalno.
Osoba, koja mora slobodno da donese tu odluku, takođe mora imati stalnu fizičku ili psihološku patnju koja se ne može ublažiti.
Prema predlogu zakona, pacijent može sam dati smrtonosnu dozu ili to može učiniti akreditovani medicinski stručnjak ako je pacijent fizički nesposoban.
Predlog zakona predviđa i da se svako ko je ometao nečije pravo na smrt može suočiti sa dvogodišnjom zatvorskom kaznom i novčanom kaznom od 30.000 evra.
Izvor: Tanjug

Eutanazija u Francuskoj: Poslanici Donjeg doma odobrili zakon uz podršku javnosti

Makron je novinarima u Hanoju rekao da su se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bio-je-to-trenutak-bliskosti-jelisejska-palata-umanjuje-znacaj-snimka-na-kojem-deluje-da-makrona-gura-supruga">on i njegova supruga ''šalili, kao što često radimo"</a>, a zvaničnik Jelisejske palate rekao je francuskim medijima da scena pokazuje ''trenutak bliskosti. Ali to je bilo dovoljno da nahrani teoretičare zavere".
Još jedan izvor iz Jelisejske palate rekao je da se par ''opušta poslednji put pre početka posete, zabavljajući se".&nbsp;
''Makron voli da se šali sa svojom ženom pre zvaničnih prilika, a ona uvek ovako odgovara... Nije čak bio ni šamar", rekao je izvor.
Makron je napomenuo da su drugi video-snimci pogrešno protumačeni, uključujući ''zavere'' o kokainu i svađi sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, prenosi Gardijan.
''Ljudi su mislili da sam podelio kesu kokaina, da sam se svađao sa turskim predsednikom, sada kada imam porodičnu svađu sa suprugom... Ništa od ovoga nije istina. Svi treba da se smire", rekao je on.
Potparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je incident, rekavši da je ruka Brižit Makron ''možda ruka Kremlja''.
''Da li je prva dama odlučila da razveseli muža nežnim tapšanjem po obrazu i pogrešno procenila snage?", upitala je u podsmešljivoj objavi.&nbsp;
"Da li je htela da mu popravi kragnu, a na kraju je dohvatila voljeno lice? Evo nagoveštaja: možda je to bila 'ruka Kremlja'", rekla je Zaharova.
Izvor: Tanjug

Makron negirao da ga je supruga udarila: Šalili smo se, kao što često radimo

Kako prenosi Rojters, na snimku se vidi da predsednik Francuske koji stoji pored otvorenih vrata aviona i ruka njegove supruge Brižit koja ga odguruje po licu. To je navelo Markona da se povuče unazad, ali se ubrzo pribrao i pozdravio kamere na stepenicama aviona. &nbsp;
Neposredno nakon toga, Brižit Markon se pojavila pored svog supruga i oni su zajedno sišli iz aviona, započevši posetu Vijetnamu u sklopu svoje turneje po jugoističnoj Aziji. &nbsp;&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet" data-media-max-width="560">French President Emmanuel Macron was slapped by his wife during a family dispute that was caught on camera. The incident occurred shortly after the French presidential plane landed in Vietnam. What exactly enraged his wife remains unclear. <a href="https://t.co/O8bnm4wVMC">pic.twitter.com/O8bnm4wVMC</a>&mdash; NEXTA (@nexta_tv) <a href="https://twitter.com/nexta_tv/status/1926908603262226610?ref_src=twsrc%5Etfw">May 26, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Zvaničnik Jelisejske palate umanjio je značaj ovog trenutka, negirajući da je snimak prikazivao bilo kakav sukob između para, koji su u braku od 2007. godine: &nbsp;
“Bio je to trenutak kada su predsednik i njegova supruga poslednji put opušteno uživali pre početka putovanja, smejući se. To je bio trenutak bliskosti“, navedeno je iz Jelisejske palate. &nbsp;
Bio je ovo<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/jelisejska-palata-demantovala-da-je-kokain-bio-na-stolu-za-kojim-su-razgovarali-markon-merc-i-starmer"> drugi snimak u kratkom vremenskom periodu koji je izazvao kontroverze,</a> a u čijem središtu se nalazi predsednik Francuske. Nedavno je objavljen snimak iz voza gde su sedeli Markon, kancelar Nemačke Merc i britanski premijer Kir Starmer, a na kojem se vidi da Markon sklanja nešto što liči na maramicu. Snimak je podelila i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tvrdeći da je Markon sklonio kesicu kokaina, što je Jelisejska palata oštro demantovala. &nbsp;
Izvor: Insajder

“Bio je to trenutak bliskosti“: Jelisejska palata umanjuje značaj snimka na kojem deluje da Makrona gura supruga

''Osporićemo izbore na Ustavnom sudu iz istih razloga zbog kojih su poništili izbore u decembru. Sada imamo nepobitne dokaze o mešanju Francuske, Moldavije i drugih aktera, u orkestriranom naporu da manipulišu institucijama, usmere medijske narative i na kraju nametnu rezultat koji ne odražava suverenu volju rumunskog naroda", rekao je Simion. 	
On je rekao da je u Moldaviji potrošeno 100 miliona evra za kupovinu glasova i tvrdio da su ''mrtvi ljudi" glasali u drugom krugu u nedelju. 	
On se pozvao na tvrdnje Pavla Durova, osnivača aplikacije za razmenu poruka Telegram, da je francuska vlada zatražila od platforme da ''ućutka" konzervativne glasove pre predsedničkih izbora. 	
Simion je rekao da sud treba da pozove Durova da svedoči i ''iz prve ruke podeli ono što zna o dezinformacijama i digitalnim operacijama koje su ometale rumunske izbore" pre nego što rezultat bude potvrđen, prenosi Politiko. 	
''Ni Francuska ni Moldavija niti bilo ko drugi nema pravo da se mešaju u izbore druge države“, rekao je on. 	
Simion je dodao da smatra da su male šanse da će Ustavni sud Rumunije poništiti izbore nakon njegove žalbe i pozvao je Rumune da takođe podnesu žalbe. 	
U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novi-predsednik-rumunije-nikusor-dan-matematicar-u-borbi-protiv-korupcije"> Nikušor Dan je osvojio 53,60 odsto glasova</a>, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-su-glavni-kandidati-za-predsednika-rumunije-na-izborima-u-nedelju-od-ultranacionalista-do-zagovornika-prozapadnih-vrednosti">Ponovljeni izbori</a> održani su nakon što je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Moskva je odbacila te optužbe. 	
Predsednik Rumunije ima značajna ovlašćenja, budući da je zadužen za savet odbrane koji odlučuje o upućivanju vojne pomoći, vodi spoljnu politiku i ima mogućnost da stavi veto na odluke EU koje zahtevaju jednoglasnost među državama članicama. 
 
izvor: Tanjug

Simion: Osporiću izborni poraz zbog mešanja Francuske i Moldavije

Uhapšeni su D.M, N.J, D.P, D.L. i D.Š, koje Tužilaštvo sumnjiči da su od početka godine izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prikrivanje, nedozvoljena trgovina i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uhapsen-bivsi-direktor-zavoda-za-zastitu-spomenika-kulture-osumnjicen-da-je-falsifikovao-dokumenta-o-generalstabu">falsifikovanje isprave</a>.
Tužilaštvo sumnja da je ta organizovana kriminalna grupa, po nalogu organizatora D.M, pribavljala kradena vozila "Reno" i "Sitroen" od NN lica na teritoriji Francuske, a da su ih zatim D.S. i N.M. dovozili u Srbiju, jer poseduju dokumenta Francuske, pa su lakše prolazili kroz EU.
Po dolasku u Srbiju, navodi tužilaštvo, sumnja se da su <a href="https://www.insajder.net/teme/ford-i-skoda-ne-nestaju-sa-ulica-sta-znaci-povlacenje-automobila-sa-trzista">vozila</a> rasklapali, a potom ih prodavali preko brze pošte, a sumnja se i da su menjali fabričke oznake na putničkim vozilima, poput broja motora i šasije.
Pretresom prostorija pronađeni su delovi putničkih motornih vozila koji su dovezeni iz Francuske i predmet su ovog krivičnog postupka, dodaje se u saopštenju.
Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, gde će biti saslušani.
Izvor: Beta

Tužilaštvo: Nabavljali kradene automobile u Francuskoj, pa delove preprodavali u Srbiji preko brze pošte

"Ne želimo da započnemo treći svetski rat. Primirje je ono što omogućava najbolju humanitarnu situaciju i započinjanje razgovora koji će omogućiti rešavanje teritorijalnih pitanja", istakao je francuski lider u tv obraćanju na TF1, prenosi Mond. 	&nbsp;
Prema njegovim rečima, sankcije koje su uveli zapadni saveznici mogle bi biti primenjene "u narednih nekoliko dana". &nbsp;	
"Ne mogu vam reći da li će Vladimir Putin posetiti Tursku. Čekamo odgovor Rusije. Ono što je u pitanju u Ukrajini je naša bezbednost. Želimo prekid vatre na kopnu, moru i u vazduhu <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/makron-francusko-britanski-plan-obuhvata-jednomesecno-primirje-u-ukrajini">u trajanju od 30 dana. </a>Rusija želi da se o prekidu vatre razgovara u Turskoj. Želimo da sprovedemo sankcije protiv Rusije u narednim danima, u dogovoru sa Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je francuski predsednik. &nbsp;	
On je istakao da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/makron-francuska-se-konsultuje-sa-partnerima-da-sa-trupama-podrzi-ukrajinu">prva garancija bezbednosti </a>jaka ukrajinska vojska. 	
"Da bismo odvratili Rusiju od povratka u Ukrajinu za dve ili tri godine, nastavićemo da ulažemo...U narednim godinama, moraćemo da nastavimo da obučavamo, opremamo i podržavamo Ukrajinu kako bi imala svoje snage", dodao je. 	
Makron je podsetio da je predložio da svi "saveznici koji su spremni - to je slučaj sa Britancima, Francuzima i nekim drugima" postave unapred pozicionirane "snage za uveravanje" duž linije fronta. 	
"To bi bila sila koja bi odvratila Rusiju od nastavka bilo kakvog sukoba", ocenio je on. 	
Upitan o uspostavljanju "ratne ekonomije", Makron je rekao da je od njegovog &nbsp;&nbsp;izbora 2017. godine Francuska imala "dva zakona o vojnom programiranju". 	
"Francuski vojni budžet je 2017. godine bio nešto više od 32 milijarde evra. Trenutno je 50 milijardi. Naša velika sreća je što smo krenuli pre ostalih. Fokusirali smo se tamo gde je bilo potrebno. Proizvodimo tri puta više 'Rafala', tri puta više 'Cezar' topova. Poslednjih nedelja pokušavamo da mobilišemo privatne investitore", rekal je Makron. 	
Govoreći na temu evropskog nuklearnog odvraćanja, Makron je rekao da Francuska neće plaćati za bezbednost drugih. &nbsp;	
"Želim da započnem debatu, ali Francuska neće plaćati za bezbednost drugih, to neće biti odbitak od onoga što imamo, a konačna odluka će uvek biti - Francuska. Spremni smo da otvorimo diskusiju, posebno o raspoređivanju aviona naoružanih nuklearnim bombama u drugim evropskim zemljama", zaključio je Makron.
izvor: Tanjug

Francuska